Nazivaju ga „sivim duhom“ psećeg sveta zbog njegove izuzetno prepoznatljive dlake. Gde god da se pojavi privlači veliku pažnju svojom „atletskom građom“. Upoznajte vajmarskog ptičara, psa koji sazlužuje poštovanje svakog lovca!

Vajmarci su nastali u 19. veku u Nemačkoj, a cilj odgajivača bio je da stvore rasu koja bi pored sitne mogla da lovi i krupniju divljač poput medveda. Budući da se najviše novca za razvoj ove pasmine slivalo iz dvorca Vajmar, jasno je zbog čega i danas nose ovo ime. Kada je u pitanju njihov izgled, niko nije uspeo da objasni odakle im prepoznatljiva siva boja dlake, jer su psi koji su korišćeni u njihovom ukrštanju bili crne ili tigraste boje.

Predstavljaju velike pse koji su građeni elegantno i proporcionalno. Osim boje dlake, njegovo držanje privlači pažnju. Glava je nešto šira kod mužjaka i proporcionalna sa ostatkom tela. Imaju snažnu vilicu sa jakim zubima, jasno izražene obraze i usne srednje veličine boje mesa, a nosna pečurka je nešto tamnija. Leđa su im čvrsta i mišićava, grudi snažne i duboke a noge paralelne, mišićave i duge. Njihov rep je snažan i obešen. Visina mužjaka je između 62 i 67 cm, dok su ženke visine od 59 di 63 cm. Težina odraslih pasa u proseku iznosi između 25-35 kg za ženke i 30-40 za mužjake.

Postoji dugodlaka i kratkodlaka vrsta vajmarca. Kad je u pitanju kratkodlaki vajmarski ptičar treba znati da je ta kratka dlaka duža neko kad su u pitanju druge kratkodlake rase pasa. Poddlaka ne postoji ili je slaba i iz tog pse ove rase ne bi trebalo izlagati preterano hladnom vremenu. Boja je dostupna u tri nijanse: mišje – siva, srebrno – siva i srneće – siva, i kombinacijama tih boja. Manje beline su dozvoljene na grudima i prstima. Duž leđa se može primetiti kod nekih pasa postojanje tamnije pruge. Psi koji imaju smeđe žutu palež mogu dobiti naviše ocenu “dobar”, dok se oni sa braon paležima isključuju iz uzgoja.

Osim neverovatne dlake, kod vajmarskih ptičara primetne su i oči, koje su kod štenaca plave, dok su kod odraslih pasa boje ćilibara u raznim nijansama. Međutim zbog svoje energije i snage koju imaju potreban je nadzor kad su sa malom decom jer ih mogu srušiti tokom igranja. Ukoliko se odradi kvalitetna osnovna dresura, to se može dovesti u red.

Relativno lako se navikavaju na druge kućne ljubimce. Međutim, ovde se ne može generalno govoriti jer nije ni svako štene iz legla jednakih karakteristika. Sa drugim psima ne ulazi u konfilkte ali pojedini primerci ove rase mogu burno reagovati kada u blizini agresivno zalaje neki pas.

Ukoliko će se koristiti za lov potrebno je da se na vreme počne sa obukom. Jedan od najboljih načina da se vajmarac uvede u lov jeste da ide sa starijim i sikusnim ptičatom uz kojega će naučiti kako da se ponaša i da reaguje. O ovoj pasmini razgovarali smo sa Zoroslavom Brtkom iz Bačkog Petrovca. Ovaj mladić već nekoliko godina gaji vajmarskog ptičara, kojeg njegovi otac i deda vode u lov.

-Kada je tek stigao kod nas, delovalo je kao da neće biti dobar u lovu. Međutim, već sa pet meseci vodili smo ga na prepelice, zeca i fazana. Ja sam ga polako pripremao i navikavao na sbe, jer je on veoma vezan za gazdu, i ne dozvoljava nikome da ugrozi gazdu ni na koji način. Učio sam ga najpre najosnovnije stvari, zatim da markira i aportita, vodio sam ga i na vodu. Veoma je poslušan i privržen. Sa njima treba raditi mnogo, i ono što nauči do svoje druge godine će uvek znati. Ali on je za mene veoma poseban pas, i nikada neće pobeći od svog gazde.

Iako je pasmina još uvek zadržala svoj lovački instinkt, danas se prvenstveno uzgaja za društvo čoveku, kao čuvar i pratilac porodice. Ovaj pas je izvrstan za tu ulogu, jer je blage naravi, strpljiv sa decom i maksimalno odan svom vlasniku.

izvor: http://www.index.hr/ljubimci/clanak/sivi-duh-velikog-srca-vajmarski-pticar/690560.aspx

https://zanimljiv.org/lov/134-vajmarski-pticar