“TREBALO BI UKLJUČITI ŠTO VIŠE MLADIH U LOVSTVO”

Da bismo što bolje upoznali lovstvo u Srbiji, potrebno je obilaziti regione, razgovarati sa ljudima, i doživeti prirodu. Upravo zbog toga nekoliko dana odvojili smo za Centralnu Srbiju, kako bismo pronašli neispričane  lovačke priče u srcu naše zemlje.

Tokom boravka u okrugu Šumadije, susreli smo se sa mnogim lovačkim udruženjima, sa čijim predstavnicima smo razgovarali o načinu funkcionisanja udruženja, njihovi problemima, ali i o celokupnoj situaciji u lovstvu u Srbiji. U gradu Aranđelovcu bili smo gosti lovačkog udruženja Bukulja, sa čijim predsednikom Milovanom Gavrilovićem smo razgovarali o ovom udruženju, problemima u lovstvu, kao i o budućnosti lova u našem regionu.

-Lovačko udruženje „Bukulja“ slavi 120 godina postojanja, oformljeno je kao udruženje davne 1898. godine, a 1967. godine smo dobili lovište Bukulja na gazdovanje. Trenutno brojimo oko 600 članova, međutim , iz godine u godinu taj broj je promenljiva stavka, nekad se povećava, nekad smanjuje, ali uglavnom se radi o tom broju članova. Mi nemamo preveliki broj lovno-tehničkih objekata. Najpre mislim na lovne kućice i domove. Imamo jedan lovački dom u Aranđelovcu, u samom centru grada, sa prostorom za prenoćište, za sve one lovce koji su zainteresovani da love kod nas. Imamo i tri lovačke kućice, jednu na brdu Korušac u Gornjoj Trešnjevici, jednu u selu Vrbica, ispod Venčaca, i jednu u selu Darosava, prema Lazarevcu.

(?)Kakva je saradnja vašeg lovačkog udruženja sa drugim udruženjima?

-Sa okolnim udruženjima imamo sasvim korektnu saradnju. Javljamo jedni drugima ukoliko ima nekih problema u lovištu, koji se tiču divljači, obaveštavamo jedni druge i ukoliko je došlo do nekih promena u lovištu i slično. Za sada, saradnja je vrlo korektna, i veoma perspektivna, zbog čega očekujem da će biti još bolja.

(?)Sa kojim problemima se suočava lovstvo u Srbiji?

-Nisam veliki stručnjak po tom pitanju, ali ono što sam ja čuo od drugih stručnjaka je to da besparica najviše utiče na naše lovstvo. Po mom mišljenu, odgovornost vodećih ljudi u udruženjima morala bi da se podigne na viši nivo, da se uvede nekakav tip edukacije, i morala bi i država da reaguje u vidu isplaćivanja finansijskih sredstava ukoliko je to moguće, upravo zbog toga da bi se lovstvo podiglo na jedan viši nivo, da bismo imali konačno taj turistički lov, gde bi stranci dolazili kod nas da love. Govorim konkretno o oblasti Šumadije, ali verujem da je u celoj Srbiji takva situacija.

(?)Šta sa sobom nosi potencijalna privatizacija lovišta?

-Sve zavisi od lovišta, od brdsko-planinskih predela. Tamo gde su usitnjene parcele ne znam kako može da zaživi ta privatna struktura. U principu, da bi neko napravio privatno lovište potrebna je određena površina lovišta i da postoji određena vrsta divljači koja će da bude u tom lovištu. To nisu zanemarljive površine, a konkretno u Šumadiji takvih površina nema, jer su uglavnom parcelisane na maksimalno 10 hektara, a to je vrlo mali prostor da bi tu moglo da bude lovište.

(?)Kakav je stepen razvijenosti lovnog turizma u okviru vašeg udruženja?

-Za sada je stanje vrlo loše, jer je veoma malo zainteresovanih lovaca koji bi došli da love. Prošle godine smo imali tri, četiri grupe, u lovu na fazane, jer se taj lov odvija na poligonima tokom cele godine, i uvek postoji mogućnost za grupu lovaca da dođu da se prijave. Naravno, preko ovlaštenih turističkih organizacija nastojaćemo da pronađemo lovce zainteresovane za poligonski lov na fazana. To znači da posedujemo poligone na kojima puštamo određeni broj fazana, po želji lovaca, to može da bude i ujutru i uveče, dakle sve po želji lovaca. Dogovor je da se plati određena suma novca, i ukoliko su obe strane zadovoljne, dozvoljavamo odstrele na tim poligonima. Ono što se odstreli lovci zadržavaju, ono što ostane, ostaje u lovištu.

(?)Šta ste naučili tokom obavljajna funkcije predsednika, i šta biste poručili mlađim lovcima?

-Upoznao sam mnogo ljudi iz drugih lovačkih udruženja. Nekako se prepoznajemo, šta je dobro a šta loše, i to uvek dobro razlikujemo. Znao sam i od ranije, ali sam i naučio da procenjujem ljude. šta ko misli, ko je dobar, a ko loš čovek. Nisam nešto preterano novo naučio, ali sam obnovio znanje o mnogim stvarima. Treba uključivati što više mladih ljudi u lovstvo, na odgovorne pozicije u udruženjima, i treba pomagati ljudima koji se ne snalaze dovoljno, da budu i bolji nego što su bili.

USKORO: Više o ovome pogledajte u novom serijalu „Priče iz lovišta“ na TV Lov i ribolov

INTERVJU: Nikola Veselinović, predsednik LU “Selimir Sele Jevtić”