Novosađanin Nenad Mihajlović jedan je od onih koji odušak od svakodnevnog stresnog posla pronalaze u prirodi, spajajući tako lepo i korisno. Dugogodišnji fotoreporter brojnih medija, Mihajlović je jurnjavu, gužvu i buku koje prate konferencije za novinare i rad u redakciji, zamenio fotografisanjem prirode. U početku su to, kaže, bili pejzaži, da bi kasnije napredovao i počeo da se bavi fotografijom živog sveta, uključujući i divljač po vojvođanskim lovištima.

– Da bi se posvetio fotografiji prirode, prvenstveno treba da imaš vremena, jer ti možeš da sediš ovde deset sati i da na kraju ne fotografišeš ništa. Treba imati vremena i strpljenja, moraš to voleti, moraš da budeš spreman da ćeš se vratiti u plikovima, da možda nećeš ništa uslikati, da će te pojesti komarci– kaže Mihajlović. Dodaje da je to potpuno drugačije iskustvo od rada u redakcijama, gde su fotoreporteri uvek u žurbi i pod pritiskom kolega – ko će napraviti bolju fotografiju, ko će je prvi poslati…

(Izvor:Fotografije Nenada Mihajlovića)

– Najteže mi je bilo, ali i najlepše, kad sam išao sa kolegom u Gornje Podunavljei kada sam fotografisao jelene. Najlepše i najteže je bilo uslikati jednu takvu divnu životinju, koju zaista retko možeš videti u slobodnoj prirodi jer ih uglavnom ima u ograđenim lovištima i rezervatima. Nemoguće ju je videti u slobodi kao ptice ili srndaće,koji se mogu videti na svakoj njivi– ističe Mihajlović.

Prethodno znanje iz fotografije mu je, kada je u pitanju wildlife fotografija, pomoglo sa tehničke strane u smislu odabira prave opreme za određenu priliku. Međutim, fotografisanje prirode se značajno razlikuje od onog što je do sada radio, zbog čega je prvo morao mnogo da nauči o navikama i životu ptica i divljači.

– Moraš biti upoznat sa životom ptica, u kom periodu se pare, gnezde, da bi znao gde da ih tražiš. Ne možeš da dođeš u novembru da snimaš patke… mora se znati taj ornitološki deo – objašnjava Mihajlović. Najviše, kaže, voli da dolazi na Šodroš, koji je prava oaza nedaleko od samog centra grada.

(Izvor:Fotografije Nenada Mihajlovića)

– Divlje patke su ovde standardni posetioci, imamo liske, kormorane, sive čaplje, bele čaplje, dugorepe senice… Juče sam baš fotografisao kreju, ima i vodomara, njega je recimo baš teško fotografisati jer je mali, neprimetan. Kormorani su mi takođe zanimljivi, oni su večito gladni i stalno jedu i onda mi je zanimljivo da ih fotografišem, jedan uhvati ribu, drugi dođe da mu je otme i ja napravim zanimljivu sliku – rekao nam je Mihajlović.

Među omiljenim lokacijama su mu i Koviljski rit i Titelski breg, kao i brojna lovišta širom Vojvodine.Naravno, kao i većini njegovih kolega, velika želja mu je da ode na safari u Afriku i fotografiše tamošnje životinje.

O svom životu i radu, ali i tome kako i običan ljubitelj prirode, lovac, foto amater, može da napravi odlične fotografije za svoju ličnu arhivu, bez mnogo uloženih sredstava, Mihajlović govori u našem novom serijalu „Lovačkih saveta“.