Dugogodišnji sokolar iz Titela, Milan Vučković, pre petnaestak godina je, zbog nedostatka kvalitetne opreme u Srbiji, rešio da počne sam da je pravi. Nakon prvih poteškoća oko nabavke materijala i alata, vrlo brzo je savladao veštine koje su mu za taj posao bile neophodne i došao do nivoa da se u poslednjih nekoliko godina bavi isključivo time. Kaže da ga je umetnost privlačila od detinjstva, da je uvek nešto crtao, te da je godinama otkrivao sve te veštine koje su mu danas preko potrebne za posao. Zadovoljstvo mu je, kaže, postalo glavni posao s punim radnim vremenom koje nekada potraje i po 12 sati dnevno.

– Svaki deo te opreme je vrlo specifičan, sve ima svoju namenu. Sokolarsku rukavicu je izuzetno teško napraviti, ali sam ja vremenom otkrivao sve tajne. Prvih tridesetak rukavica sam bacio – priznaje Milan. Iako u svetu postoje slični proizvodi, sve što iz njegove radionice izađe je unikat, a poslednjih godina sve je više lovaca koji cene taj kvalitet. U Srbiji je malo sokolara, te najviše radi za strano tržište. Takođe, u inostranstvu lovci imaju drugačiju tradiciju i jako puno pažnje pridaju tim stvarima koje se kod nas posmatraju kao sporedne.

– U Engleskoj čak postoji posebna grana – umetnost u lovu. Tu su umetnici radili isključivo dela vezana za temu lova. I tu su najviše rezbareni rogovi, rezbarene kosti, duborezi u oružju – objašnjava naš sagovornik. I sam se pored obrade kože, od koje pravi sokolarske torbe i rukavice, različite futrole i torbice, kanije za noževe, tobolce za strele, jednom prilikom čak i bič, bavi i rezbarenjem drveta i kostiju, pretvarajući sve te materijale u vrhunska umetnička dela. Uglavnom za rezbarenje koristi goveđe kosti jer su najizdašnije, s njima može da radi krupnije komade, ali ne predstavlja mu problem ni kada mu lovci donesu jelenski rog za bolo kravatu ili rog srndaća za rezbarenje nekih drugih detalja. Za strane lovce, mahom Austrijance, od roga srndaća pravi unikatne pištaljke, sa veoma detaljnim psećim likovima.

Pored šivenja kožnih predmeta, Milan sam i oslikava izuzetno živopisne motive na njima što ih dodatno personalizuje i čini živopisnijim. U nekoliko navrata je, kaže, rezbario i kundake pušaka, ali od toga je odustao jer se, kako navodi, događalo da dobije kundak star 30 ili 40 godina, natopljen uljem s kojim se zapravo ne može ništa učiniti. Kako kvalitet koji nudi zahteva maksimalnu posvećenost, nije želeo da ga loš materijal sputava u kreativnosti.