Nakon školovanja u Srbiji i Mađarskoj, te prakse u preparatorskom studiju u Slovačkoj, Valentina Vladušić Nemet otvorila je u svoj preparatorski studio u svojoj kući u Bačkoj Topoli. Kako kaže, oduvek je želela da bude biolog, a upravo tokom studija joj se ukazala prilika da vidi proces prepariranja životinja i da istog trenutka shvati da će to biti njen budući poziv.

– To je sve ono što ja volim, i umetnost, jer sam uvek volela da  crtam, i životinje. I onda sam našla kurs u Mađarskoj koji sam pohađala godinu dana, paralelno sa studijama – priča Nemet. Iskustvo je sakupljala u preparatorskom studiju u Slovačkoj gde je, kako kaže, naučila mnoge stvari za koje je prvo mislila da joj nikada neće zatrebati – izrađivala je forme, kalupe za forme, derala kožu, farbala, preparirala, pravila veštačko kamenje… Međutim, kako dodaje, to iskustvo se pokazalo kao presudno za njen napredak. Već tokom prve godine oprobala se i na takmičenju, sa pravim profesionalcima.

– Na prvom takmičenju u Budimpešti osvojila sam prvi trofej za prepariranog miša, u početničkoj kategoriji. Jako sam bila iznenađena, ali kolege su me ohrabrile da nastavim da se bavim ovim. I danas sam sa kontaktu s njima i zatražim savet kada nešto ne mogu sama  – kaže ona, uz napomenu da joj je do sada nateži izazov bilo prepariranje celog medveda u stojećem položaju.

Valentina je do sada imala prilike da preparira brojne životinje, od miša do krokodila, afričkih i azijskih egzotičnih i nama nepristupačnih životinja, a najdraži su joj, kako ističe, sitni sisari.

– Lovci su mi na prepariranje najviše donosili kune, kunu belicu i kunu zlaticu, zatim tvorove… Ipak, lisice dominiraju,kao i šakali. Preparirala sam i jednu sibirsku vevericu koja je bila kućni ljubimac koji je uginuo, i sa tim preparatom sam takođe osvojila nagradu – objašnjava Valentina Vladušić Nemet. Ta veverica je jedan od retkih preparata koji je zadržala. Sve ostale, kako navodi, nakon takmičenja vraća lovcima koji su njihovi vlasnici. Valentina kaže i da nikada nije zadovoljna svojim radom jer teži savršenstvu, te u dogovoru sa lovcima brižljivo priprema svaki preparat kako bi trofej bio najkvalitetniji i najlepšeg mogućeg izgleda.

– Ne volim iste pozicije da pravim pet ili deset puta i kada imam mogućnost, onda menjam formu. Jeste više posla, duplo više radim, ali to je neophodno za napredak – ističe naša sagovornica. U međuvremenu je, kaže, uspostavila saradnju i sa muzejima te postoji mogućnost da će se oprobati i u tim vodama.