Pred Lovačkim savezom Vojvodine u 2020. godini stoji više problema, najveći među njima svakako je izmena Zakona o oružju i municiji, istakla je u intervjuu za „Lovačke savete“ zamenica predsednika Lovačkog saveza Vojvodine (LSV) Sanja Momčilović Bognič. Kako napominje, LSV nema predstavnika u radnoj grupi za izmenu tog zakona, za razliku od Lovačkog saveza Srbije koji ima dva, a Momčilović Bognić smatra da je to jako malo predstavnika u odnosu na oko 80.000 lovaca koliko ih ima u Srbiji.

– Veliki su problemi oko te preregistracije, ne samo finansijski nego i papirološki. Stalno se negde zateže, a kad nešto treba lovci su tu. Slabo uvažavaju naše primedbe i ja se nadam da ćemo uspeti to da rešimo na dobrobit lovaca, da ipak mi ne razoružavamo naše lovce. Naši lovci imaju tradiciju, istoriju i kulturi i naši lovci neguju naš atar. Neko ko brine jako dugo o tome bi trebalo da se pita kada su u pitanju izmene Zakona o oružju i municiji.

Lovački savez Vojvodine u ovoj godini ima veliki zadatak i u vezi sa svojim članstvom. Moramo okuljati svoje članstvo, davati im adekvatne usluge koje zaslužuju. Savez ima i prava i obaveze. Imamo obavezu da našim članovima pružimo što više pomoći u rešavanju njihovih problema. Radimo na tome da naši članovi imaju ovu organizaciju kao servis. Imamo dosta potpisanih ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, poslednji ugovor je sa gospodinom Brinza Lajošom iz „Capriola“, koji daje popust svim članovima Lovačkog saveza Vojvodine. Takođe, Ivan Matković „Optimax“ svim članovima saveza daje besplatne lekarske preglede. U pregovorima smo sa još dosta institucija i organizacija, gde će članice našeg saveza imati privilegije u odnosu na one koji nisu članovi.

Zakon o lovstvu je dozvolio da ne morate da budete član saveza, neki su to prihvatili pa su izašli iz članstva, to je njihovo pravo. Ja mislim da svako udruženje treba da bude član ovog saveza i da svoje probleme koje ima iznese ovde i da se odavde reaguje i trudi da se taj gorući problem u bilo kojem udruženju raši. I kada sam se kandidovala, a i pre toga, ja sam uvek zagovarala da jedno udruženje mora da bude član jedne ovakve organizacije jer samo zajedno sa velikim brojem članova možemo da nastupimo i da se borimo za svoja prava i obaveze. Jer, zajedno smo ipak jači.

Moramo poraditi i na edukaciji mladih ljudi. Generalno lovstvo je u Srbiji procentualno dosta staro, moramo raditi na podmlatku, da se uključe mladi ljudi koji će danas-sutra nas da naslede, da svoje znanje nauku i praksu prenesu, kao što smo i mi prenosili. Saradnja sa lovačkim udruženjima je osnov svega.

Kako zainteresovati mlade za lov?

– Zakon o lovstvu brani da vodite decu u lovište. Pa kad će on da nauči? Kad će da nauči ako ne ide sa dedom, tatom, a zakon brani da izvedete dete u lovište. Moramo da radimo na edukaciji mladih, ali u školama nemamo taj edukativni dodatni program kao recimo Česi ili Slovaci. Damski lovački klub iz Bečeja je izdao jednu dečju enciklopediju za podmladak prilagođenu deci od 14-15 godina, da bi moje kolege lovci rekle da je ovo fenomenalno i za njih.

Taj odnos je sada poremećen zahvaljujući velikim pravima ovih drugih nevladinih organizacija, zaštitarima, koji nas napadaju. Ali kada treba hraniti divljač, kada je poplava i kada je treba braniti, njih nema, oni su za računarima, a vi gospodo lovci idite i brinite. Taj odnos kod nas nije izbalansiran, ko je kriv ne znam, ali mislim da treba puno poraditi. Ne zavisi to od jedne osobe, zavisi od društva.

Kakva je saradnja LSV sa zemljama u okruženju, članicama EU? Da li razmenjujete iskustva i ima li planova za proširenje te saradnje?

– Naravno. Prvo, ja sam lično, kao dvojni državljanin, član Lovačke komore Mađarske, a saradnju sam imala još dok nisam bila dvojni državljanin. Damski lovački klub ima odličnu saradnju sa Damskim klubom Mađarske i sa mnogim drugima. I Lovački savez Vojvodine, koji je direktan član CIC-a, ima jako dobru saradnju sa komšijama. Sa Mađarskom perfektno sarađujemo. Oni ipak imaju malo drugačiji lov i drugačije funkcionišu, ali imaju velike rezultate. Sa Rumunima bratimljenje, sa Hrvatskom isto jako dobra saradnja, sa Slovačkom… Trudimo se zaista da i iznad prvih komšija uspostavljamo dobru saradnju. Svaka zemlja ima nešto svoje, pa kad sarađujete menjate iskustva i tako dalje.

Mislim da ćemo ove godine učestvovati na Svetskom kongresu CIC-a u Rigi. A 2021. je svetska izložba trofeja u Budimpešti. Ja ću se potruditi sa našim profesorima i stručnom službom da počnemo i mi da organizujemo međunarodne kongrese gde će dolaziti veliki eksperti čije znanje ćemo pokušati da „ukrademo“.

Koliko Lovački savez Vojvodine može da utiče na razvoj lovnog turizma kao privredne grane?

– To je individualno. Imate udruženja sa više sekcija ili društava, gde jedna sekcija radi lovni turizam, a druga ne, mi tu ne možemo da utičemo na to. Neka društva to jako dobro rade, neka društva iz određenih razloga to izbegavaju, ne znam zašto. Neka društva bi da rade, pa nemaju taj rezultat. Lovni turizam je isto jedna velika grana gde morate da imate lepezu stručnjaka – počev od velikih lovnih radnika, stručnih službi, upravnika, lovočuvara, morate da imate ljude koji govore jezike, morate da imate prateći deo, smeštaj i tako dalje… Jer, jedan turista kad dođe u bilo koji lov ima svoje potrebe. Neko dolazi sa porodicom, neko sam, neko sa društvom, ali vi morate da se potrudite da mu ponudite kompletan ugođaj, ne samo lova nego i onaj prateći program. E, tu je sad ono gde mi možemo da pomognemo ako žele, ali ne možemo da ih nateramo. To je lična odluka udruženja.

Vi ste sada na visokoj funkciji u LSV. Hoće li Lovački savez Vojvodine kroz Vas da populariše lov među ženama? Koliko uopšte ima žena u lovu kod nas?

– Ja sam prva žena koja je zamenik predsednika u istoriji ovog lovačkog saveza. Mislim da sam jedna od ređih žena koja je na tako visokoj funkciji. Jedino Rusija ima ženu za predsednika. Damski klub je bio inicijator osnivanja svetskog damskog kluba 2012. u Bratislavi. Moj veliki prijatelj direktor Svetske lovačke federacije Tamaš Margesku je pomogao u tome i moja prijateljica Sonja Supekova iz Slovačke i ja smo to izgurale i osnovale svetski damski klub.

Položaj žena u Vojvodini, za razliku od žena u Srbiji, je puno povoljniji. Mi smo ovde ipak malo drugačiji, ali se radi i na tom položaju tamo. Vi vidite da naš savez ima žena i u rukovodstvu i u komisijama, za razliku od LSS. Ovde imamo dosta žena upravnika lovišta, imamo lovnih inspektorki, veterinarskih inspektorki, to su sve žene u dodiru s lovom. Mene nije ovde delegirao damski klub nego moje udruženje „Bečej“, ali generalno stav Vojvodine, mislim na rukovodstvo, je veoma pozitivan u odnosu na žene. Imaju jedan veoma kolegijalan i lep pristup ženama, ne smatraju ovo samo muškim sportom. Tako da mislim da će sad to ići i malo brže.

Šta je problem, da li je u pitanju patrijarhalni način života ili ima i nešto drugo?

– To je to. Zašto Slovačka ima tako mnogo žena? Zašto Nemačka, Francuska? Kod njih je to bilo drugačije organizovano, drugačiji stil života, nevezano za lovstvo. Da li je to što smo bili 500 godina pod Otomanskim carstvom uticalo, verovatno jeste. Ali menja se to. Mislim da će to ići sada malo bolje. Ja ću se truditi.