Vrsta koja se oduvek izlovljavala na našim prostorima, i čija brojnost u dužem periodu nije bila ugrožena. Za neke štetočina, za druge svojstven trofej, divlja svinja sigurno predstavlja specifičan ulov.
Pripadaju porodici svinja (Suidae) i preci su domaće, pitome svinje koja se gaji u mnogim seoskim domaćinstvima. Zbog velikih šteta koje je činila, divlja svinja bila je pred istrebljenjem sa prelaza iz 18. u 19. vek. Danas ona čini veoma brojnu divljač na prostoru velikog dela Evrope.
Muška jedinka divlje svinje je vepar, ženska se naziva krmača, jedinke starosti do jedne godine su prasad, dok one starosti od jedne do dve godine zovemo nazimad. Veoma su snažnog i zbijenog tela koje je prekriveno tamnosmeđom i cnom oštrom dlakom, koje se pri krajevima račvaju. Prednji deo tela je izrazito razvijen, vrat mišićav, uši su okruglaste i obično uspravne, a rep je dugačak i tanak. Mladi imaju karakterističnu obojenost: žuto-sivu dlaku s prugama i tačkama. Za sobom ostavljaju trag sličan jelenjem, jer imaju i papke i zapapke.
U donjoj vilici su sekači a u gornjoj brusači i rastu neprekidno. Međusobnim brušenjem se ograničava njihov rast. Odrasla svinja visoka je između 90 i 110 centimetara i dugačka do 150 centimetara, a odrasli vepar može težiti i do 300 kilograma, dok su krmače mnogo lakše, sa maksimalnom težinom od oko 150 kilograma. Životni vek je između 20 i 25 godina.
Jedan od razloga zbog kojih divlja svinja pričinjava štetu na usevima i u polju je to što je svaštojed. Osim šumskih plodova, hrani se i šumskim voćem, zeljastim biljkama, žitaricama, korenjem, malim sisavcima, žabama, ranjenom divljači i slično. Veoma je verna staništu koje je bogato hranom.
Vrlo je društvena životinja, svako krdo predstavlja porodičnu zajednicu sa nekoliko krmača i prasadima, odnosno nazimadima.. Muška nazimad i mlađi veprovi okupljanju se u manja krda a stari veprovi žive usamljeničkim životom. U krdima je jasno izražena hijerarhija. Svinje su dnevna divljač, ali mogu promeniti obrasce ponašanja u slučaju uznemiravanja.
Priordni neprijatelji divljih svinja su smeđi medved, vuk i ris za mlađe jedinke, al inajviše stradaju od vremenskih nepogoda.
Prema rečima nekih lovaca, divlja svinja se lovi čekanjem pored njiva kada kukuruz ili pšenica uđu u fazu nalivanja zrna ili na mestu gde se prethodno bacala hrana i kod svinja se stvorila navika uzimanja hrane sa tog mesta. Prikradanje je način lova kada se lovac prateći trag divljih svinja prikrada istim. Ovaj način lova se primenjuje kada padne sneg i efikasan je tokom parenja divljih svinja kad su one izrazito neoprezne. Lov uz pomoć lovačkih kerova je izuzetno atraktivan. Lovački karabin je oružje precizno i efikasno i na daljinama koje prelaze 150 m. Sa montiranim optičkim nišanom ovo oružje bez problema rešava situacije i na distancama od 200 do 300 m. Mana lovačkih karabina sa obrtnočepnim zatvaračem je u njihovoj sporosti prilikom pucanja. Za razliku od njih, moderni poluautomatski lovački karabini su idealni za lov divljih svinja, s tim što traže besprekorno održavanje i vrhunsku municiju. U suprotnom mogu da se zagrcnu u kritičnom momentu i da vam upropaste ulov. Kalibri koji su se pokazali najpouzdanijim kada je u pitanju divlja svinja su: 8h57,30-06,7×64,300 WM, 8×68S. Ali, ako želite savršenstvo a imate dovoljno novca, za to zadovoljstvo ono se zove kombinirka. Kombinirka je lovačka puška sa dve ili tri cevi u zavisnosti od tipa gde je jedna cev obavezno olučena a ostale su glatke.
Da bi se procenila vrednost trofeja, potrebno je izmeriti:
1.dužinu sekača
2.širinu sekača
3.obim brusača
4.dodatke za izuzetnost- lepotu
5.odbitke
Kada se uzme sve u obzir, divlja svinja predstavlja poseban trofej, a prema iskustvima lovaca i jednu od najopasnijih životinja, koja, kada je ugrožena, ne preza ni od čega, zbog čega bi trebalo biti veoma oprezan prilikom lova.
izvor: http://www.lovac.info/lov-divljac-hrvatska/divljac-lov-zivotinja-divljaci/3728-divlja-svinja-sus-scrofa-l-eng-wild-boar.html
http://www.lovhomolje.com/site/page1004.aspx